METAPHYSICA

Akutni i hronični problemi u izdavačko-knjižarskom poslovanju 9


Postavimo sad stvari na sledeći način:

imamo izdavačku delatnost kao čistu ideju;

zatim imamo grafičko-likovnu delatnost kao uobličenje, formativnost te ideje;

na koncu imamo trgovačku delatnost kao prodaju uobličene knjige zarad sticanja dobiti.

Najprirodniji odnos je izdavačka kuća – knjiga – čitalac, bez posredovanja trgovine.

Nu, pošto takva postavka uglavnom nije moguća, rešenje se može naći u sledećem modelu:

izdavačka kuća – trgovina – čitalac, pri čemu bi se zasnovao odnos kupoprodaje po formuli 1:2,5, to jest proizvodni trošak, izražen koeficijentom 1, uvećan za 2,5, s tim što je odnos 1:1 pokrivanje proizvodnih troškova, a odnos 1:2 je reproduktivni novac zarad razvoja ideje, dok je 0,5 namenjen životnim troškovima;

da izrazim ovu postavku preciznije – trgovina bi otkupljivala proizvedene knjige u odnosu 1:2,5, što zači, ako bi proizvodni trošak iznosio 100,00 dinara (koeficijent 1), trgovina bi otkupljivala knjigu za 250,00 dinara (koeficijent 2,5) i plasirala je dalje na tržište sa uvećanom cenom kao svojom zaradom.

U poslovnom smislu gledano ovo je idealna mera. Jer stvari stoje tako da izdavačka delatnost kao čista ideja živi za knjigu, dok svi ostali učesnici u lancu žive od knjige.

E, sad, pošto u našoj delatnosti ne postoji volja da se međusobni odnosi regulišu na optimalan način, preostalo je samo da se izdavačke kuće dovijaju kako znaju i umeju – ali ostajući posvećene svojoj izvornoj ideji. Neke modele poslovanja sam izneo u prethodnim razmatranjima, a ovom prilikom ću ih samo dodatno nijansirati.  

Izdavačka delatnost koja neguje izvornu ideju knjige, podsticana maštom i udružena sa igrivošću, objavljuje dragocena izdanja;

grafička delatnost, sa visokom zanatskom spremom, izrađuje kvalitetan proizvod;

trgovačka delatnost, uz raskošnu paletu igrivosti, plasira knjigu.

Nastaviću da razmatram trgovačku agendu rada s knjigom kao izuzetno zahvalnu za razigravanje:

knjižarski način plasmana, kako ga je osmislio Bata Dramićanin – knjiga pri ruci, ambijent, opuštenost, ugodni razgovori sa poznavaocima knjige, autorima, viđenim ljudima, itd. – može da se nadogradi u tom smislu što je knjižara savršen multimedijalni prostor zahvalan za igrivost u mnogo pravaca, što će reći da nije dovoljno otvoriti knjižaru po opšteprihvaćenom modelu i očekivati da će ona sama po sebi doneti bogatstvo;

komercijala, ili prodaja knjige, bilo iz kancelarije ili na terenu, takođe pruža raskošnu paletu igrivosti i može se nadograditi do neslučenih razmera ako se uzme u obzir činjenica da je knjiga polivalentna i da se može linkovati s nebrojenim fenomenima sveta u kome živimo, bilo da su onostrani ili ovostrani, materijalni ili duhovni; rad na tome, na uvezivanju brojnih fenomena koji se naslanjaju na tematiku knjige, pruža komercijali neverovatan zamah u radu. Da bi to uspešno obavljala trebalo bi da blisko sarađuje sa izdavačkom kućom, ili, pak, da uposli vrsnog poznavaoca knjige koji bi bio savetnik timu komercijalista. Na taj način bi komercijala knjige bila otmena i podsticajna, a ne bi se zasnivala na „uvaljivačima“ koji će prodati knjigu čak i olinjalom psu. Dosadašnji rad komercijale verovatno daje zadovoljavajuće rezultate, ali se bazira na otrcanom šablonu koji je odavno zarđao i trebalo bi da završi na otpadu. Novi izazovi u komercijali daće podsticaj celoj delatnosti i pružiti novu dimenziju poslovanja, daleko kreativniju nego što je dosadašnja.