METAPHYSICA

Akutni i hronični problemi u izdavačko-knjižarskom poslovanju 7


Kao i u svemu što radi, tako i u poslu s knjigom, da bi imao zadovoljstvo, čovek treba da oslobodi igrivost u svom biću. Ako ne oslobodi igrivost, obavljače posao rutinski, mehanički, kao mrtva birokratska duša iz Gogoljevog romana. Igrivost u izdavaštvu, igrivost u knjižarstvu, igrivost u komercijali, igrivost u zanatskom ateljeu – i dobićemo umetnost posla, svetkovinu orgijastičkog stvaralaštva kao na slikama Petera Paula Rubensa. Jer kako će se drukčije vratiti radost života, osim kroz igrivost, koja nas oslobađa od okova mrtvih formi, rutine, mehaničnosti, teskobe i beznađa.

Igrivost u izdavaštvu daće nam raskoš biblioteka, s knjigama koje pružaju nove perspektive, preispituju preživele dogme, vaskrsavaju stara i zaboravljena učenja, škole ideja, donose velika pisana dela što uznose duh, nadahnjuju um i srce, jačaju moral, pružaju veru, utehu i nadu.

Igrivost u knjižarstvu, kako ga je kod nas postavio magični Miodrag Bata Dramićanin, donosi nemerljiv ugođaj, ležernost, „knjigu pri ruci“, neposrednost, ambijent topline, nadnaravnu dimenziju gde se susreću poznavaoci knjige s poznavaocima knjige, ljubitelji s ljubiteljima, tragaoci za istinom sa isto tako strasnim tragaocima, gde procvetava poletna mladost pronalazeći svoj duševni izraz, gde se susreće ono najbolje iz stvaralačkog miljea naroda, gde se razmenjuju ideje, utisci, osećanja, gde stasavaju novi pisci, autori, kritičari, nove izdavačke kuće i knjižare, gde nastaju velike ideje, gde se ukrštaju i ujedinjuju putevi različitih kultura, duhovnosti i civilizacija, gde deca od malih nogu upijaju ambijent literarne čarolije, gde se prožimaju reč, takt, oblik i pokret,  prostor koji usklađuje različitosti kroz zdušnu ljubav prema knjizi, kao mesto sureta svih ljudi dobre volje. Tek u tom smislu knjižara nadilazi formu sumorne trgovine i omogućava tvoračko zadovoljstvo u radu.

Komercijalisti u ovom poslu baziraju prodaju na razlici u ceni, popustu, akcijama, a ne shvataju da i u trgovini ima prostora za igrivost. Naime, pravom ljubitelju knjige popust ništa ne znači ako ima s kim da porazgovara o knjizi, ako komercijalista može da mu kaže o delu koje ga zanima bar u istoj meri koliko i on sam zna, a za više od toga spreman je da plati i veću cenu od nominalne. Ako komercijala ponudi čitaocu širu perspektivu njegove linije zanimanja, na način koji će mu produbiti znanje, ili pojačati estetski ushit, tad akcije, popusti, noći i dani knjige neće biti važni. Ako komercijala ume da uvezuje multidimenzionalne aspekte knjige, rabati, akcije, popusti, kao i drugi otrcani trgovački trikovi, neće joj uopšte biti potrebni.

Što se tiče igrivosti u izradi knjige, nju ću povezati s narednim odeljkom, gde govorim o poslu s knjigom uopšte.

Postavlja se pitanje, može li čovek, ako se opredeli za ovu delatnost, kao poslanik knjige, da živi od nje a da ne bude finansijsko-poslovni gigant? Može, ako radi posvećeno, s ljubavlju, predan magiji knjige, jer mi smo samo prolaznici kroz život a knjiga je večna, ili da malo preinačim staru izreku: Vita brevis, liber longa. Naime, retko da će u nekom drugom zanimanju poslanik knjige, prilježni delatnik, imati toliko polje stvaralačke slobode, uzleta mašte, uposlenosti duha, uma i osećanja, bogatstva životnog sadržaja, pod uslovom da ne juri bezglavo za profitom, već da, kao stari majstori, predano i s filigranskom tananošću obrađuje svaki detalj posla, osećajući neizmerno zadovoljstvo u samom radu, u samom oblikovanju, u samom zanatu, i kad gotov proizvod, sa ushitom i ljubavlju, ponudi isto takvom čitaocu, poštovaocu i poznavaocu knjige. Nisu profit i bogatstvo motivi, već zadovoljstvo u stvaralačkom radu i uživanje u njegovim plodovima. Na kraju će priteći i novac kao opskrba. Svakom po meri, kaže stara izreka. Svojevremeno je blaženopočivši doajen ovog posla, Uglješa Krstić, osnivač izdavačke zadruge Vajat, napisao knjigu posvećenu izdavaštvu, kao najlepšem zanimanju na svetu. Zdušno delimo njegovo stajalište.

Ako posao s knjigom postavimo na ovim osnovama, nikad nećemo klonuti duhom zbog čudljivih mena na tržištu, zbog bura i vetrova u novčanim poslovima, vrtloženja na društveno-političkoj pozornici, klanovskih sukoba, monopola izdavačko-knjižarskih giganata. Knjiga će nas, kao školjka Galateju, držati na površini uzburkane pučine.

U narednom razmatranju završiću s besedom na ovu temu.